Пројекат је заснован на Зеленој Агенди за Западни балкан (препоруке које је Република Србија потписала), која предвиђа увођење циркуларног модела економије, а наведено произилази из Зелене Агенде Европске уније. Стога је посебно важно имати актуелне информације о променама, напретцима и ризицима у том правцу.
Зелена Агенда Европске уније је донета 2019 године, са основним циљем да Европа постане потпуно климатски неутрална до 2050 године.
Имплементацију Зелене Агенде су угорзила три велика шока: пандемија Covid-19, сукоб Русије и Украјине, те сукоб НР Кине и САД. Поставља се питање будућности Зелене Агенде и посвећености доносиоца одлука у Еврропској унији. Јуни 2024 године доноси изборе за Европски Парламент, тако да ће доношење одлука и политика у будућности у великој мери зависи од састава будћег законодавног тела.
Питања којима је посвећена посебна пажња су пољопривреда, храна, биодоверзитет и енергија.
Наиме, пољопривредни произвоћачи у Европској унији су више пута организовали велике протесте против Зелене Агенде. Приметно је смањење броја пољопривредних произвођача, прелазак на интензивну пољопривреду и јачање улога великих корпорација – што углавном доводи до последица које су у супротности са циљевима Зелене Аенде.
Указано је на чињеницу да је, у овим околностима, веома тешко да се очува традиционални начин пољопивреде у Европи и да за сада не постоје адекватна решења овог значајног проблема.
Учесници су указали на чињеницу и да Зелена Агенда очиледно није добро формулисана, нити је довољно „зелена“. Наиме, прописи о климатским променама не указују јасно на то шта по том основу није прихватљиво, нити су циљеви јасно постављени.
Европска унија жели да постане независна од фосилних горива (који је до сада увозила претежно из Русије), те предвиђа повећану производњу енергије из обновљивих изова. Прелазак на обновљиве изворе енергије је такође проблематичан јер захтева употребу ретких метала, а посебно потребних за производњу батерија. Додатан проблем у овом делу представља чињеница да Европска унија увози 98% критичних ретких материјала (који су потребни за наведено) из Кине. Европска унија жели да ову зависност смањи, због чега је донет European Critical Raw Materials Act као кровни документ (https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/priorities-2019-2024/european-green-deal/green-deal-industrial-plan/european-critical-raw-materials-act_en ), али и у његовој имплементацији се јављају проблеми. Наиме. смањење увозне зависности би захтевало израдњу фабрика у самој Европској унији – што је еколошки неприхватљиво.
Са друге стране, EU Circularity act (https://environment.ec.europa.eu/strategy/circular-economy-action-plan_en ) учесници сматрају добро формулисаним документом, који предвиђа промене у раду компанија и понашању потрошача, те се може очекивати да у великој мери пружи позитиван допринос имплементацији Зелене Агенде.
Учесници су коментарисали предстојеће изборе за Европски Парламент, те промене у ставовима појединих политичара Европске уније, што може да угрози имплементацију Зелене Агенде.
Руководилац пројекта проф. др Мирјана Радовановић је је презентовала пројекат и иницирала дискусију на тему очувања пољопривреде и руралних средина, због растуће потребе за производњом батерија за електричне аутомобиле.
